Smisao

Besmisleno je stariti u stanu,

zatvoriti se unutra, rađati decu,
a onda te iznenade bore
kojih nije bilo
u vreme svakodnevnog ogledanja.

Besmisleno je,

ne zbog žurki i provoda,
to bi bilo besmislenije,
već zbog šest zidova
koji zaklanjaju tvoju mikroćeliju
i sunce ne vidi da si i ti
u zgradama velegrada.

Lepo je šetati bulevarom,

gotovo kao rivom,
ali od mikroćelije do njega
mnogo je prepreka:
šerpe i tanjiri
iz kojih se vreme u vidu hrane jede,
stepenište
za kretanje dole i gore u istom vremenu,
vrata i brave, dečja kolica
što Cigani prete da ih nose.

Besmisleno ne bi bilo

da je bore urezalo sunce.

Vesnici

Golub nadleće svet:

uresalu brezu kraj buke,
sudar čoveka malog grada
sa saobraćajem velegrada.

Semafor je pauza

u notnom sistemu ulica,
sticaj sudbina
u preseku vremena.

Otpad visi s krošnji.

Unihop, kese, mreže-
draperije u pozorištu vrana.

Sve je način:

kako ćeš reći,
kako će te rečima razapeti.

Korov u gradu buja,

gajeno zakržljava.
Preko starog novi sloj
asfalta.

Čitač starog sna

Možda je to bilo juče,

ili mnogo više pre,
ne znam kad,
a ne znam ni precizno šta.
Moglo je biti bilo kad
i jeste bilo
u prošlom životu.

Prošli život je bio

i sećam ga se
kao kroz san.
Mogu ga zvati i prošli san.
Tad sam bila negde,
imala sam neko društvo,
radili smo nešto
iz nekog razloga.
a sad nemam osećanja
ni prema čemu
ni prema kome
ni prema sebi iz tog života.
Ovo sam ja
i to sam bila ja.

Dok živim prošli život,
sve ulažem u budući,
neki koenovski život
za koji nikad nije kasno.

Nije kasno ni za tebe,
nije kasno ni za tebe,
ni za tebe,
ni za tebe,
nije kasno.

Dubravka Matović, poezija