o, Normalnosti,
dobrodošla u moj život na velika vrata
na velika vrata sa velikim V!

više te niko neće šutirati u zapećak
tvoj glas će postati zakon
ne samo u ponedeljak,
već i u petak.

o, Normalnosti,
ti si moj najlepši deo
srećan ti rođendan
da lepo porasteš
pa da budem Normalan ceo.

otporna na to

ne mogu da se zaljubim
ja sam otporna na to
mogu da volim neki grad uljudan kao
uvertira u Tuxedo
kada promenim tlo –
no kada izdaja od strane uzora
postane očiglednija od kraja
kazaćeš da sam sazrela..
prvo, naša kotrljanja i tvoj ples
u kom zauzimaš sve položaje odjednom
dve godine na ostrvu i braon oči dobile su zelenu nijansu
maštaj mi o tome
kako bi tek izgledale da smo ostali toliko u Maroku
i prepričaj mi sadržaj zagubljene razglednice..pred san
da li si sigurna da želiš to? daj mojoj šansu, još deset, dvadeset godina
da se pronađe i stigne? nije bila jedina..
mora da je misterija bio tekst o tome kako te vrebam u senci palme..
pod dva: probudiću se pre tebe i gledati kako spavaš i odgonetati taj zvuk koji praviš
kao da te u snu dodiruje nešto što nećeš..
nekada si bio nindža
da nestaneš ujutru iz kreveta nečujno a sada i trepćeš preglasno
hvala ti za šurikene to mi nikada niko nije poklonio
da čudno su me gledali na pijaci kad sam ih tražila..
ne moraš da mi pričaš kad zažmurim otkrijem sve o tome.

pod veoma bitno tri: znao sam da si sfinga –
video sam taj izraz na tvom licu jednom..
ma to je bilo slučajno
ne ne to je bilo kada ti je iskrenost iscurela kroz bezbolnu pukotinu

KO SAM JA KADA ME NIKO NE GLEDA fazon

sad mnogo filozofiraš
znam, ti si za to kriva..
hvala ti – Beograd je opet sunčan i lep
dok sa tvojim mirisom na brkovima polako napuštam tvoj svet –
vrata u rajski vrt moraju biti neugledna
svaka raskošna kapija privukla bi razbojnike
svaki put kada idem tamo ukradem po jedan autobus
o tome su već raspravljali anđeli u teksas jaknama
u onom snu, sećaš se

Frižider 2

za moj bezazleni problem sa frižiderom

čuli su francuski anarhisti

i zakleli se pijani

da će jedan da donesu čak ovamo

vidim ja

tu se priča ne završava

nakon odsluženog veka u pariskoj kuhinji

pokupljen sa ulice on stiže kod mene

a to je tek prvi korak u njegovoj karijeri

uskoro frižider taj

iskusan i prekaljen

upisuje fakultet

očijuka sa sredovečnom profesorkom

i uvek ima nekoliko brucoškinja na leru

kod mene samo

dolazi da prespava

odbija taj da mu sole pamet!

u rekordnom roku doktorira

i metodom toplo-hladno

ubrzo osvaja katedru

ne mogu više da ga gledam

ni slušam kako mi podstiče komplekse

poklanjam ga Marku Aksentijeviću

čujem kasnije

da i dalje brndži noću

i trenutno piše memoare

face

gradske face

kao gradske fasade
malo oronule
moraju na renoviranje
štrajkuju karijatide
imidži cure niz brade
osiguranje
vitamine
devojke mlade
za šankom nemo zure
previše puše
sumnjivi investitori
grade i mili kradu socijalni kapital
gradske face tako
utiču na ponašanje
odlaze u zamke
dižu ruke vidi nije mi ništa
moja bivša devojka je bila sa tim tipom
znaš on se borio mnogo
neki su dali ruke u veličanstvene klopke
neki su imali dedu što je tad ono pa onda
ali su ipak tajno
znaš
gradske face tako je to

pretenciozno-tradicionalno

u maštovitoj samosablažnji
taj čovek se raspenjavi
da te u sve šare
na trikotaži
razradešerbedživizuje
da izbataživojinovićiše kao bumbar livadu
opčelari
i nektarosrkom se tvojim
ošmrkopoleni

Vladimir Palibrk, poezija