Ikarov let

Kad je vazduh hladan strepim
Od magle i sumaglice
Od krila insekata iz redova hemiptera
Što mi zuje po zidovima
Što mi se zabadaju u prozorska okna
I buba i ja treptimo jednoglasno

Krilatice za neustrašive
Krila za avione
I one što obeduju sa Avramom
I one što cugaju sa Mojsijem
Za stjuardese i smrdibube
Nema ni tanjira ni čaše

Provetravam bojazan uz vazduh
Prelećeš po zidovima
Zabadaš mi se u prozore
Vrludaš, krivudaš
Zujiš u oba uha
Od tebe tinitus

Provetravam zebnje na četvtom spratu
Treba mi krilo od voska i perja iz nabubrelog jastuka
Pa da se vaznesem
Pa cirusi i cirostratusi
Pa okeanski vetrovni talasi
I onaj jedan najviši od 23,8 m

Možda samo da mi par krilaca staviš u tanjir
I zazuji mi u uhu
I zamagli mi u oku
Neću ni da se vinem
Ni prinudno da sletim
Sa sumaglicom sam na ti

Zamagli me
Zapljusni me
Ako se stropoštam kod Ikarije
Poklopio si me kao ovaj od 23,8 m
Poklopio si me kao ja smrdibubu
Neću samo da sletim
Možda ipak da mi par krilaca ostaviš u tanjiru

Zima u mom kraju

Kad sam bila klinka
pisala sam na hiljade sastava
na temu „Zima u mom kraju“
Zima u mom kraju
Drveće ima bele haljine
Drveće ima snežne ‘aljetke
Trava isto
Trava isto
Tako
Bele kape
Bele rukavice
Crvene košulje
Kad nisam više bila klinka
Ali se ponašala kao jedna
Pisala sam na hiljade pesama
nijednu na temu
„Zima u mom kraju“
Drveće se savilo pod pritiskom
Izlomilo se
Iskidalo
Trava je bila na stolu
U parku
Ostavili lokalni blejači
Za ortake
Neko kuče udarila struja
Nije izginulo
Samo se izdrmalo
Trole su okitili
Kao ciganske pevaljke
I one koje liče na Jami
A guraju im kintu u poprsje
Klikću u mikrofon
Beograd je zabeleo
Na tren
Homunkulusi izašli
Da se skijaju
Da se sankaju
Da kližu
Tempus fugit
Zima u mom kraju
Prijatelji mi zapalili van mog kraja
U neki tamo kraj
Gde nema 4 godišnja doba
Gde kerove ne drma struja
A trola se ne čeka satima
A trola se ne kiti satima
Nema one prosjakinje
Što drži koficu eurokrema i peva Ako smeta tvome ocu
Njihovom ocu nije smetalo
Ni mom ocu ne bi
Ni ocu mog oca ne bi
Da zapalim jednu
I zapalim preko
Nema onog sa rolera
Što preleće po tramvaju
Tramvaje ne kite
Jebiga
Diskriminacija javnog saobraćaja
Nema onoga sa bradom
Što prodaje cipele
I što kaže da je obuća loša izuzetno
Ni onog što prodaje Lice Ulice

Lica Ulica se voze
Kucaju bus plus
Homunkulusi kliču
Hoće i da kližu
I kliskom da se spuštaju
Udariće ih struja možda
Kao onog kera nesrećnog
Završiće u novinama
Ili na studiju B
kao šaka jada
Sledile im se šake
Zalepili se prsti
Grudve u ruke
Grudvanje nam treba
Da se kliza može svako
Uzmi grudvu druže
Dosta je zahladnelo poslednjih zima
U ovom
belom gradu.

Femme fatale

U poslednje vreme
Nisam bila fatalna
Tako mi rekla keva
Nešto više nisi fatalna
Ja joj kažem
Ima prava
Prestala sam da budem
Sad samo pijem
Subotom uveče
Nekad i petkom i utorkom
slušam muziku
Bilo bi dobro
Da sam ostalim danima
Fatalna
Na primer ponedeljkom
I četvrtkom
A nedelja da bude dan
Kad usisavam
I brišem prašinu

U poslednje vreme
Uopšte nisam bila
Neizbežna
Ponajmanje kobna
Slučajno rizična
Izlazila sam sa tipovima
Koji slušaju lošu muziku
Izlazila sam sa tipovima
Koji piju čaj od hibiskusa
Sa ribama nisam ni izlazila
Ribu sam samo kupovala
Na Kaleniću
Jebenog oslića
Tamo gde piše
Kod nas uvek sveža riba
i nije bio zabranjen ulaz
Za ove koje nisu fatalne
Samo za kerove
A mačke su kupovale
Somove

U zgradi mi tražili
2600 dinara
Za sanaciju krova
I za još neku sanaciju
Ne znam koju više
Rekla sam daću
I za sanaciju krova
I za oslića
I za kutiju cigareta
Da pušim
Kad ne mogu već da budem
Fatalna
Sad ću da platim sanaciju
I častiću sve za još po jednu
Svi ćemo da budemo sanirani
A meni samo ostavite sredu
Da mogu da pojedem onog oslića
I da popušim tu cigaretu
Pod najfatalnijim saniranim krovom
U Patrisa Lumumbe.

Mnogo lošu muziku je slušao
Taj tip.

Irina Markić, poezija