*

zdravo
ti si papir
nemam šta da ti kažem

*

mebl štofana sedišta u kolima
koja si vozila
pogurena nad kretanjem
mislima u šerpi
rukom na perforiranoj koži
bedrima u mladosti
tvoj pogled
jedva mimo šoferšajbne
daleko u zelenilu
otići će kući
ne hajući za svet
uguraćeš studen u gumene papuče
pogledati kroz prozor
i misliti na lambordžini

*

bila je slana kao kokica
dok je koračala parkom
đubre je letelo u vis
vihorom njenog koraka

*

pisalo mu je na majici
no excess
bio je to čovek
koji je hodao ulicom
ne izazivajući eksces

*

čovek druge boje
klati se pozdravljajući golubove
birokratskom greškom unete
u mehaničku škloporciju
svetlih očiju
boje sena
ritualno se odmiče kao
glumeći strah
nesigurnost se javlja
da li je ovo česta scena
ili poseban događaj

*

moja jelka je večno mlada
moja jelka ima meke iglice
moja jelka je uvek vitalna
moja jelka ima svetla koja trepću
moja jelka je još uvek tu
druge jelke već vire iz kontejnera
a moja jelka
moja jelka je večno mlada

Igor Stanojević, poezija