***

moraš upoznati nekog od preminulih
ko je još za života bio lišen
vrline hodanja govora pogleda

i ko se i u smrti ne oslanja sa pouzdanjem
na svoja čula

ili nekog mrtvog mladića
koji uporno ostaje
van razuma i zdrave svesti

njihova iskustva dragocena su za nas neumrle

i dok mir ne prekrije sve što možeš
da vidiš čuješ ili dodirneš
svako uzdizanje života
ništavno je pred njihovim slavljenjem smrti

kao u kakvoj šali o invalidima
oni istrajavaju u svojoj izdržljivosti

dokazujući da za sreću
nisu potrebni ni telo ni razum
ni sam život

(iz zbirke Gostoprimstva, 2011)

Gojazni ljudi

Gojazni ljudi lepše gore. Svetla je više.
Zasadi svoje otežale sandale i tinjaćeš
Do kljova kao ratni voćnjaci.
Noćas su nečiji kilogrami planuli
Duž ulice i do zore je po staklima
Grebao izdahnuti plin.

Ko nema mesa među rebrima
Nema ni vatre pod tabanima.
Jednom smo namamili
Tankog mešanca pod nakrivljenu šupu
I uspavali ga na slanim rešetkama,
Nadali smo se ognjenom klupku
Odmotanom u komšijsku živicu
A dobili isplaženi jezik benzina,
Ćelavu traku preko izgladnele grbe.

Sinoć sam u parku video lomaču
Kako veje varnice preko snega,
Stajala je zatečena plamenom
Buknulim iz celulita i podizala bradu
Kao pred vodom koja nadire.
Prišao sam da ugrejem dlanove
I ugledao oči konačno izronile
Iz duplji, zurile su u mene iz peći
Poplavljene mirom i toplinom.

Dolaze praznici i porodice se polažu
U folije zagrejanih zidova,
Po koja usporena kapuljača
Uzrasta dimom
Ili se fosforni stub
Gasi ispred marketa.
Od jutra vetar prevrće
Mrtve grane ili neuhranjene ruke,
Najlon kože obavija se i providi,
Marama bez ukusa prizemljuje se
Preko moga lica. Svlačim je
Na asfalt i žurim kući.
Danas za ručak imamo potaž
I odrezak sa pirinčem.

(iz zbirke Usta bez kapaka, 2019)