IRINA MARKIĆ
Zovem se Irina, i oduvek sam imala nesalomivu želju da napišem da živim i radim u Beogradu. Iz istog razloga, još jednom – zovem se Irina i živim i radim u Beogradu. Uvodni deo bi daleko bolje zvučao da je napisan u trećem licu, ali u prvom licu glasi ovako – završila sam studije antropologije, ali se antropologijom nisam dalje bavila. Sve čime se bavim nije ono za šta posedujem sertifikat niti zvanični dokument. Pored ulične fotografije koja počinje da biva jedno od esencijalnih potreba, bavim se i pisanjem, bojažljivo, posećujući poetska pribežišta. Objavljivala sam neke od tekstova i pesama u magazinu za umetnost, kulturu i društvena pitanja – Libartes. Pored toga, kondiciju s vremena na vreme dopunjujem Argh-om. Volim dobro utrošene minute ispunjene nadahnućem i dokolicom. Volim i da prošetam psa. On je jedino biće za koje posedujem zvanični dokument a kojim se ujedno i bavim.